Sretnemo se često, ispod kože
osetimo čarolije naših lica
a onda opet saperemo tragove
ispod vlažnih trepavica.
Tražimo se po beskraju
s polja i iz unutra
blizu a daleko
lišeni prava da nas opet voli neko.
Podeljeni na dve kriške
pokušavamo biti jedno
da nam se opet oči sretnu
a da se ne osećamo nemoćno,bedno.
Između naših očiju je duga
usporena suza u zamućenim sećanjima
unutra je sve naše sem lica
a opet ništa za tebe i mene samo sitnica.
Da bi ponovo bili jedno
nedostaje nam samo skica
da bi se još jednom prepoznali
fale nam naša lica.
6 komentara za "uzeli su nam lica"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.