E, Mare moja, kako si ti, šta radiš?
Ki vrag san, šta ću radi, boli me glavurina, biće od
ovoga ludoga vrimena, šta li? Taman san gledala oće li
se imalo rašćarat, da mi je izać iz kuće, dijadila više ova
kišetina i Bogu i vragu.
A, šta ti radiš Ane, di si to bila, vidin nosiš nešto u kesi?
Ništa, išla san u dućan kupi malo kruva i mlika.
Pa, diš ti po ovon kišetini,ko da nema niko mlađi da ti donese?
Ajde Mare, šta će mi bit, nisan od cukra, pa ću se rastopi, iman
lumbrelu, ko da mi je daleko, a evo malo je i preušćalo.
E, Ane, Ane, znan ja tebe, da je i daleko išla bi ti, samo da 
nikoga ne smetaš.
Da rečen, svak bi me poslušo, ali Bogu fala, još mogu sama pa 
šta bi ikoga muštrala.
Ajde Ane bogareti, ne prdokleči, moš ti to nekome drugome govori
ma nemoreš meni, ko da san ja luda ili slipa, pa ne vidin sve.
Pa šta to vidiš Mare, Bog ti pamet prosvitlio?
Vidin ja, vidin, dok ti je pokojnik bio živ i nekako, od kad je 
on pokoj mu duši, otišo, niko te ne benda, ki lanjski snig.
E, moja Mare, ti baš nemaš mire, sve i da je tako, šta je 
tvoga posla.
Najprije pometi malo isprid svoji vrata, pa drugome govori.
Dobro, dobro, nego oćeš malo sidnit, skuva ću kavu pa...
Neću Mare, fala ti ko da jesan, kavu ti baš i ne pijen puno, 
jer me nešto želudac muči, a iman i nešto posla, pa tako...
Hm, posla, ti si Ane bogaremi luda, ja ti se više ničega 
ne dodivan. Dosta san ja rintala.
Ko će radi nek radi, ja neću, a po duši i ruke me bole, po
noći nigdi mira, ne moš i namisti, boli li boli.
Fala Bogu Mare da te baren jezik ne boli, moš s njin 
mlati do mile volje.
Pa šta san ružno rekla, pravo reci?
A, šta ću ti reć?
Šta rekla da rekla, džaba mi je, pa bolje mučat.
E, moja Ane, samo ti muči, da i ti malo više govoriš, možda 
bi te puno manje želudac bolio.
Ali, kad ti oćeš tako, nego znaš šta san te tila pitat, jesi 
li ti vidila šta je ona mala...
Nisan ti ja Mare, ništa ni čula ni vidila,a i tebi bi bilo 
bolje da se držiš toga, manje bi te i glava bolila.
Nego, kad si me potegla za jezik, baš ću te upitat, evo čujen 
sad u dućanu kako govore da ti je ćer opet... 
Ajde zbogon, Ane, evo zvoni mi telefon, moran se javit
sigurno je nešto važno.
Ajde Mare, ajde javi se, biće da je važno.