Nije mi važno
jesu li noći boje plavog satena
procvale u nečijim zavodljivim očima,
što ljubavne poglede očekuju na jastucima.

Moje noći su boje plavog pepela,
a oči burom uskomešanih  oblaka
što kišu šalju da suze moje sakriju.

Nije mi važno
ima li još nježnosti u nečijim rukama
da zagrle toplo i strasno,
i usana što ljube poljupcima kajsija.

Moje ruke su obješena grana
jedne vrbe na livadi ocvalih maslačaka,
a usne suho ispucalo korito davne rijeke.

Nije mi važno
što netko zagrljen budi se jutrima
na postelji satkanoj od snova,
i doručkuje sretne dane nadanja.

Moja jutra su samotna,besana
a postelja izgužvana od nemira.
Doručak mi tuga u čaši beznađa.

Nije mi važna moja samoća
samo je važna nećija sreća.