Knjizevne vertikale  „Vlad i bijela draga“

Uvijek mi je drago vidjeti da moj Vlad još negdje postoji, da ga nije progutala užurbanost vremena. Obradovao me ovaj mali osvrt u Književnim vertikalama.

Marija Juračić i Ana Ceković („Vlad i bijela draga“ i „Usnuli lampaš“) su pesnikinje opredeljene ka čvrstoj formi, ne toliko u versifikacijskom, koliko u idejnom i tradicionalnom smislu, gde se pod tradicijom misli na davnija evropska ili istočna predanja. Juračić tako peva u „retro“ ključu, obnavljajući i apostrofirajući romantičarsku pesničku, i srednjevekovnu istorijsku legendu o Drakuli. Ana Ceković svojim stihovima gravitira ka haikuu ili srednjeistočnim starijim pesnicima poput Rumija, poetički blago istupajući u smislu pesnikovog prava da ono humano odnosno mudrosno (i tek u pozadini, naposletku – religiozno, to jest pan-religiozno) – stavi u središte jezika i pevanja. To jest – da postavlja stara pitanja. Stoga ove dve pesnikinje okrenute ka filozofiji i ljubavi starine, kao nepromenjenoj aktuelnosti – imaju međusobne srodnosti, a zahtevaju možda razvrstavanje datih stihova u dodatne cikluse, uz još neke elemente u eventualnoj pripremi za štampu.