Pišem o tebi
na kiši
ispod kože
na staklima izloga
po nebu iznad našeg grada

Dišem o tebi
stihove
uzdahe
čežnje
oduvjek u jednom telu zaleđen
i oduvjek samo tvoj

Pišem koliko mi nedostaješ
kad kiša dođe
ode
i opet dođe
a ja po navici bez kišobrana
i bez tebe

Pitaju me oblaci kako se zovem
kažem im
zovem se njen
a kišobran opet nemam
dao sam ga jednom nekom
kad je padala kiša
i kad sam poslednji put na kiši čekao

Zato vrati mi kišobran
nemoj da mi se oblaci smeju