Jesu li to naši bijeli snjegovi
Postali sivi
Proljeća se zaboravila probuditi
Ljeta prestala mirisati na
Pokošeno sijeno?
Jesu li samo jeseni
Ostale u nama
Sa hladnim kišama
Uvelim lišćem
Koje prekriva sve naše staze
Davno prohodane?
Možda smo se mi
Samo stopili u sivilo
Nošeni vremenom
Kojem prolaznost
Dirigira i note zapisuje
U crnu kajdanku
Pa nam pjeva
U svakom otkucaju
Završnu ariju opere
Dok iznemogli plešemo
Na pozornici života.
Suzana Marić
13/12/2022 at 2:01 pm Permalink
Možda smo se mi
Samo stopili u sivilo
Nošeni vremenom
Kojem prolaznost
Dirigira i note zapisuje
U crnu kajdanku
Pa nam pjeva
U svakom otkucaju
Završnu ariju opere
Dok iznemogli plešemo
Na pozornici života.
13/12/2022 at 7:42 pm Permalink
Hvala na pažnji, Sumiko ! Pozdrav šaljem 🙂
14/12/2022 at 8:17 am Permalink
Pjesma o ljubavi koja tinja. Nije umrla, ali je na umoru.
14/12/2022 at 8:28 am Permalink
Slabi intenzitet, li je ima. 🙂
14/12/2022 at 8:42 am Permalink
Ljubav je došla do kraja, ali traje s manim intenzitetom. Arija još traje.
14/12/2022 at 1:13 pm Permalink
Ima još ljubavi u nama 😉
Hvala na pažnji i komentaru, Mare .
14/12/2022 at 1:14 pm Permalink
Bolje ikakva, nego nikakva, Lave 🙂
14/12/2022 at 1:16 pm Permalink
Sa godinama i ljubav postaje tiša, smirenija… Pozdrav šaljem, Miha:)