Znam, vratiću se – magijom nestajanja.
Skrovište vetra za one izabrane,
pokrov od leda za sve zlehude dane,
napušteni vrt – ukus razočaranja.
Samo nebo zna – reči su začarane.
Osta posveta jednom dalekom letu,
plamena pesma za zaveštanje svetu,
tražeći njega, svet balzamom začaran.
Potone prošlost kad staneš pred zid gde me
vreme kažnjava – mnogo tog prekri skrama.
No, vratiću se. Tamo gde ne postoji vreme.
Mit što me gradi, okruženu senkama.
Ima li sličnih? Preskačem poređenja.
Kako se zovem? Čežnja, zovem se Čežnja.
Nema komentara za "Zovem se Čežnja"
Moraš biti prijavljen da bi komentirao.